Na§a filozotska · .situaci.ia. nesporazumi i kontroverz-e o autenticrlosti .iwi:oslovenske

ruozofije i njenom marksistitkom k·ara!k­teru zainteresovali . su mno20 Siri kru2 Jj.u,qli nego· Sto je onaj !koji se ina¢esam ad sebe, sponitano zani.ma. za filoz.ofsk.u prob-�e

a�:\�t t1�710bri ::a e�r:i i:etu :i::iiimati interesa za filozofi.iu. tek u talkvo.i situaciii. kada se otvoreno i intenzivno soorilo i na oolitH'.:kom nivou o n�o.i filo­zofiji d njenim or2.anima. pOCeli da obra­taju oaZil.iu na domaCu filozofsku litera­turu i Casooise. Tome se ne treba tuditi. .ier mi nemam.o neku iole znafa.ini.iu filo­zofsku tradiciiu i na§a filozofi.ia ni.ie nika­da znatno utic3la na naSu nauCJlu misao i na dclatnost iu2oslovenskih nauCnika. Filozofiske komoonente svo.ie nautno-istra­iiiva<'.lke delatnosti oni su skoro uvek nala­zili iskliuoi.vo na strani, na tudem Ojtnji.Stu duha. Ra.zume se da drukt'ije ni.ie ni moglo biti. sve do nainoW.ie2 vremena.

Sira javnost, Cak ni ona J.ntelek:,tualna, po�otovo -ni.ie wkazivala zaniman.ie. a iOS man.ie z,agre.tanost i dubUe emoci.ie :z.a zbi­van.ia u naSo.i filooofiji . Dod.uSe. bilo ie po

-: dele i sukobli"a.van.ia. ooredel.i ivan. ia za 1 orotiv ali u fil.lozotii i ,to rtl ie nista neobiC­no. �da samo s vremena na vreme i.aCedolazi do izraZaia.

Bej ustez:anja se i&me reCi da naSa filo­zofija nikada niie bi1a toliko �-Pooulocna" kao danas. To me mora znaCiti da ie ona rado i podjednako traZena u svim sredi­nama i da dtz.a.ziva ,samo oozititvne emoci.ie. Naprotiv. ona i e sada kod nas vrlo testo izvor ressentiment-i<l·. veoma ramolill<.1.h islo!enih ose6ania. nesoorazuma i nedoumi­ca. U svakom slu03ju. ona se l:esto, pa:!-1.iivo i sa radoznalOOCu fata. Cita.iu i onikoH bi je inal:-e ina.iradiie zaob.i�li. koj i bi ol'OOli -pored :fli.lozofske literature odmah­nuvSi rukom. To ie takode i.zves-t,an indi­kator ne samo ooSte.e: ras:ooloi..en.ia u dru­Stvtl. oosebno orema filozofii i. ne.l!o isto tako i n.ien<¥? bitno.l! od.redenia. niene ve­zanosti za ,naSu savremenost i z.ive -orob­leme naSe stvamosti.. A ovu Cin.ienicu treba imati u vidu. ier ona dma mnmwstruko znaCenie.

Ottkud ,ta ,,popu13il'nost" filozofije? PrV'a paV'r§na refleksiia o tome nav�la

bi ruas na tvrdn.iu da niSta ni.ie doorinelo tolinro interesu za tilorofsike fasonise i ide.le koliko stavoV'i -oo.iedmih oo�itiC.kih o�gana. i.n.stituci.ia itd. o niima. ukoliko ie to.orvenstveno u neu:ati vno.i formi. skretalo oaZn.iu .1avnosti da se u 1J1aS0.i filozofii i ne­Sto interesa:ntno doJ?:ac:1a. Mada ie tacna. oV'a tvrdnia niie z.adovoliavaiufa k•:io od­.e;ovor na postavl.ieno oitan.ie. Zmal:enie n�­ke fi.lozofli.ie. njena prti,vlamlost iii odbo1-no:;t itd. ne mo.e:u se obJasniti oomOCu sooU.aSl1.iih fa'ktora n�o se u orvom redu moraiu izvesti i.z ni e same. Sama filozofij a o::> svojoi oroblematici i nal:inu nioo�'? razmatrania mora biti ,ono osn.ovno. Mo 1e kao takvo s'krenulo pa2lnju na se!be. Uskostrulma . .kabinetska. u sebe zatvorena filo­zofija ne bi nilkad mo�la izazvati tolil"!ru oafnju iavnosti. makar ona bila na.itemeli­nija i po svoiim rezultatima vrlo daleko­sei.n.a ili pak. s druge st,rane. patpu� efemeM,a i !beznJam[j.ll!a. Nepooredian i ZIFV kontiakt sa svoiom 'SavremenoSCu mofe �­oostaviti samo filozofiia k.oia ie oriient1-sana na aktuetne orobleme ihl. na ono Sta .ie

temeli svalke .aktuelnostii. ko.ia oo svojoj vezi s niim !ivi !ill prooada. dosoeva u sre­diste intelek,tualn.e delatnosti iii nesta.ie u zaboravu.

Dubl.ie interesovanie. otpore i dileme moze iz.azvati samo ona filozofi.ia !ko.ia P0-1crece d .r.azm.atira pitanja opSte2 z.na�a.ia i bi� .karaktera. koia dopr,inosi da se

bar naslute razliMte mOJtuCilosti ni ihovograzrdaV'Ml.ia, Cime uznemiruie obilmu svest i uspa.V'alll.e savesti., ili palk d�e ipovoda i naaoveM..a.je vec DOdsta:knuto.i i nemirnoj svesti soremno.i da se odluCi na cin svoga samoootvrdivanjia. Stavise. mOZe se rec!.i da sama. filozofi.ia odlufuiuCe oodstica.ie i mo­tive za svoj ideolo�k.i sadr!a.i. primarnu usmerenost i karakter. ko.ii ie odtedu.iu kao z'iivu i nepo9I"edno a:k:tuelnu, dobi.ja z:a­pravo d dlrelkitmo liz ite s.av·remenosti Oije j,e ona Cedo. Pooebno je p."ilanje d a 1i i uko-· ld'ko on.a tnal1a.21i. dsbi.nSk.e odgovore na 11:M.na oitan.ia ko.ia uzbudu.iu duhove i narocito na ona koja se tiCu SPeciticnih oroblema i dilema op§te dru.5tvene z.a..iedn.ice. Dru­Stvena situacii,a u ko.ioi se nal-azi nasa. filo­zofliia danas ieste !ivi dokaz koji nepo­sredno �ovori o tome u koliko velilko.i meri .ie ona -oolitiOk:i. zainteresovana i ideolo�ki

an�vana u savremenom svetu. MDZe biti da su k,atik.ad poneke iavne ocene do­orinosile tiome da .ie vi� Cita.iu oni. :k.o.ii

!rum�

n

�ea��� .�����

n�o

s�i

ko.i i bi k.ao eaktivni Cinioci tih kretania morali 001.ie da ie poz.naiu. kako bi u ne­POSl'ednom kontaktu s niom mo2li izgra­di.ti svoi stav i premQ ni-0.i i orema zna�.i­niin sociialnim oitaniima koia su ored.met filozo.fskih razmatranfa i dlialoga.

Svakc&o. nda filozofiia nipo§to ne Nni .ledinstvenu struiu. U njo.i oosto.ie misaoni tokovi razli6ne ,insoiracije Ii usmerenosti, kalko s obz.irom na uticaje raznih or-avaca moadnoevrooske filozofiie. ko. H se ioak oretafu i viSe ill manje uspemlo asimiluju u okviru osnovne marksisti&e orijentaci.ie

tako i s obzirom na oredmet istraZ.iva.nja ier u tom poglecj,u postoje veoma Um.ke mogu6nosti'. cxl ooStih filozofsko-antrooolo­§kih razmatrania .aktuelno_g- znafa.ia oreko etike, estetike i aiksiologije do logilke, meto­doloS.ie. filooofskih oroblem.a oosebnih nauka i ontoloj?ije. Mora se oodvuCi da je

/0-:-1-S 11tJJJ]-

V r I i n e •

IV

mane nasef i l o z o f i j e G LIGORIJE · ZAJECA RANOVIC

nasa filozofi.ia i u naSO.i vlastito.i kuci. a pogotovu u inostranstvu, mnogo manie ooznata Hi cak neoomata uoravo PO onim deLima, studi.iama i raspravama. ko.i'i ta­kode 6ine n.ienu nesumni ivu i tra.iniiu vrednost, iall1 rima}u ,tu ,,n1ezgodu" .da nisu .. aktuelni" (u jednom poVI'Snom smislu re­l:i), te se na ,njih ne obrata zasluiena ili

ootrebna oain.ia. Postoje kod nas. svakako, u osnovi nemarksistiokrl. ori.ientisarui filo­zofL all oni ne daju ton na.00.i filozofi.ii. a .i edva da irna takvih za koje bi marksizam bio ootouno tuc:1 i neprihvatLili.v. Uostalom. mar.ksiz.am .ie u svetu uop.§te sve ulicai.i ­niji. a niegove osnovne istine oostale su nerazluOni sastavni deo naufulo,z fonda mno.e:ih z.na6a.inih nau&lika i filozofa i u

zapad.nom svetu, oaik i onda kada se to .tavno ,ne oriznaje dli se poriCe.

Ono Sto Nni odredu.iuCu karakteristiku na§e .flilozofi.ie. ono -oo Cemu .ie ona u ceLini

gledano *tuelna, a samo .iednirn delom ,,op.Ste" P02ll1a.ta i utica.ina. svakaiko ie n.ie­na �til:lkra utemeiljenost ,i usm·erenost na rasoravlian.ie akutnih oroblema dana.S­njeg l:oveka. ore svega naSih vla:stitih situ­acUa i dilema. F.Uorotima se naravno maze pri.Rovoniti da su C$to .iednostrano prila­zili razmim takvim pitan.iima. Ali ko bu se danas mo.,gao oohvalit.i svo.iim svestranim i sintetiOkim sa.e;ledavan.iima i r'8Senjiima. mada .i e to zaista opravda.n zahtev, i bez obzira da li se tei.i nie1:tovom ostvaren.iu ili ne. Human.iz.mu, u onom oblik.u u kojem � shvata i obrazlaze veliki bro.i filozofa, takode se moZe zamerJti da .ie _aostraik­tan". i to je vise puta uOin.ieno. i�o nije uvek. iasnO kaloav bi on morao biiti da ne bi zaslUZio ¢aj eoitet. Naime. na.Si filozofl ne govore o humani.unu uooSte nego ga odredenij e izrafava.iu i ooredeliuju se d za­laZu za socijalistii".lki humanimm. ko.i i j e realan i konk.retan, .ier ima u vidu kon­kretnQg Coveka u konkretno.i situaci.ii .Mazda se Cesto zanernaruje klaSttla uslov-11;enost r,ealn,og savnemenog hurnan.izma inedovolino ocen.iu.ie ulo2a radni(lke klase ka.o davnog istoni.isk:og nosioca realiz:al:ije socijalisti&OJ! ili komunistiCko2 humaOOZ­ma. Svai'kako su naSi filozofi oropustili daiz.rade temeljnije i ooseZili.ie analize o na­SOi stvam.osti.. na osnovu lko.iih bi svo.ie h�a.nistick.e pro.iekte i viziie, u osnovi i gotovo uvek: kQmunisti&i ooredeliene. �Li oovez.ati sa uk.azivan.iem na kon­kretni.ie. ostvarlitve mogu.Cnosti u datimistorijskrim Pl"03torno-vremenskim koordi­natama. saglasno nivou na�g ukuono2 razvitlka. Ali talkode treba imati u vidu da filozofi vec oo svom pozivu. odreden.iu i

usmerenosti ne mo2u davati sasvim kon­krebna re.Senia o rawim problemima situ­aci.ie u kojoj se nalazimo, Sta se oonekad od. niih trazl'i.Jo - svejedno kol1ko .ie to bi­lo oromiSUeno i islicreno. Neswnnjivo se moie ustanoviti da ima ne.Sto utooizma u

nasDj filozofskoi literaturi. ali ne toliko u kl.asiCD.om koliko u iednom mod.emom blohovs."<:om smislu. Uostalom, uto.oizam nii e islkljuOivo orivilesti.ia teori.ie. Utopijski

karakter mOZe imati u vec<>.i ili manioimeri i oraksa, ore svega ona .revolucionar­na. !ko.ia kao em.inentni oblik orn.kse biva usmerena na oreoblikovanje stvarnosti orema Maiiksovoi humanistiCko.i vizi.ii. Ka­ja .ie dosadasrtia revolucli.i a ostvarila sve one oarole i zahteve sa ko.iima .ie zaPOOela i tkoH su .io.i davali dubl.ii smisao cineci je ·ljudski iraaloinom? A i kad bih ih ostva­rila . . ookazalo bi se da su se vet oojavili

novi. bol.iW ill lo.Si.ii ,,ideali". J edna dubl.ia analiza razvo.ia naSe oosle­

r.3.l:Jne filozofi.i e 7.acelo bi 'POOtazal-a da .ie

ona neraskidivo vezana za naSu oolitiku i naSu sredinu uooSte. lkao nu.mi element,izraz i dopuna iii anticioacii,a razv'itka .iu­goslovenske st\1181T.nosti i oared svih uti­caja i fili.iaoije ide.ia drukl:iie oroveni.ien­ciie. lito se ta·kode ne moze OSPO:riiti. a vali­da niko i ne oomiSl.ia da to Cini . . i er .ie toiedan od. vidova napretka na t>OdruCju ide­.ia. Kta!ko filozofSka tako i ooliticka nas,to­.i anja u nas, uk.oliko su izraz onog novumako.iJ. naSu stvarnost uopSte Cini zan.imli i­vom u o'c:tma stranog sveta. ootefk:La su iz isti.h izvora i oovoda. sa usmerenoSCu pre­ma, is.tom oostem cilj u. skoro u isto vreme. mozda s nesto zakllSn.ienfa na strani filo­rofiie. a s ned.ovolinom intencionalnom projektivnoSCu i dalekose�ni. iim osvetlie­n.iem n.a. strani oo1itike.

Uop§te uzev. tj . za.nemal'Uju6i izvesne nebi"bne usoutne d.iJttesiie na obema stra­nama. nasa politiCka · i na.sa filozofska mi­sao insoirisane su i rukovodene istim du­hom. ():movnirn orinoioima i vrednosblma. Njihova opSta teorijsik.a osn.ova .ie -mat1ksi­zam, - w vlastitom samoodreden.iu glav­nih tendencifa i stru.ia odnosno sfera rli8Se stvamosti. Nafu vod.eca wliticka misao i

filorofska teorlia. ko. ia i e odredena lkaohumainistiCka. ali se .iavl.i a u raznim vari­.ianrtam.:i. imaju u principu .iednak odnosorema marksizmu: osnov im ie stvaf!alaCka" konceocija marksiuna. Telrode je i stav orema oonov:nom sadl"Za.iu nase revolucio­narne prakse isti : angaiovan.ie za ideju i praiks.u samouoravl.ian.ia. RazHke u stva­ri n.:1j�SCe nasta.iu tek u t>Ol?ledu a.d.�a.t-

nosti ovog Hi onog vida. aktuelne prakse . ukolilko se u svim sferama nase dl"UStvene

delatnosti mogu naCi r,azlil:it.e varijante na teoriJskom nivou iii razlitita svako­dnevna iskustva, koja oonekad o�.iu samo orivid konfirrnacUe. Hi fal�tflI:k,acHe

razli.Ci-to ni.i:ans.iranih ide.iolh pro.ieikcij�bilo pralkti.&io.e; bilo teo1.\isko:?; maCa.ia. lsbi je i srnisao ii kriterijwn za ocenjiva­n.ie raz.nih strujania i akci.i a u s,avreme­nom svetu. Tako se npr. kod filozofa mo�u naci relativno pozitivne ocene izvesnih noviiih kretan}a u tilozo!i.i i na Dazi teolo­�.ie i ad.nos pun razumevanla za savre­mene filozofske struje na zapadu. k.ao St.a se oonekad i u -oolititkim forumima daju sliCne ocene o interesantnim PolitiM<imkretan.Hma i oromenama u okviru oo.iedi­nih reli.2i.ia. Na!'avno, treba limati u vidud.a su kompromisi dozvol.ieni u oolrJtici

(u izvesni.m uslovima i okvirima). ali nei u filozofi.id.. .gde se ne sme taktiz.irati. neJ?o .se mora mislitti dosledno orema ocke­c:1enim usvo.ienim princioima i oret:tx>­stav.kama, koi.il se doduSe l:estio razliku.iu fak i kod filozof.a istog pravca ili PoSeb· no.e; menta.Mteta. U stvari. ni u politli.ci se ne sme biti nedosledan (npr. zala�ti seza lx>I'bu misljenja i slobodu diskusiie u SKJ, a OStro osudivati ill oolitiCk.i diskva­liilfillr.ovati svcWko mi.!Hjeni e koie se razlikujeod vlaistitog.a, ili na rE!Cima orihv.aitiati iav­no i demoklratski doneie odluke. a orak­ti(:no im .se suorotstavl.iati), mada su kri·terii umi drui:?afilH.

Temelj i osnovni sadriai nase ak.tuelne filorofil.ie nesumnjivro .ie insistiran.ie na inte.e:ralnoj i autentiCno.i liCTlosti 6oveka i na istinsko.i liudskoj zaj ednici orema orin­cipima soci.ialistiCke samoupravnosti. Otu­da oroizla,z,i to da n1en osnovni kate.e:ori­.i8.lni aparat satin.iavaju wimovi: oraksa. stobod.a. stvaralaStvo. di.ialekttka kao d.i­j,ailog, lcritika i od.l:!ovornost. zajedni.ca. de­mdkrati.ia. kultura itd., a st.oga i odlulmo istuoanj e orotiv ramih vidova otudenja i deoerscmallirzaci.ie. birokratizma. etatizma itd. Zato su osnovne v-rlin� n.aSe filozofi.ie : aktuelnost. odlualost u borbi za ono Sto mora saOin.i avati osnovne vrednosti naseg dru.Sltva. humanizam, ko.ii nije naprosto nebulozan, ooliti&i orou:resivna POZ'ici.ia (i pared cventualnih oojedinaon.ih �re­si.ia. ko.ie bi se mogle tumaOiti i drukOi.ie). n.i en ei;rLOteriCili karakter oo stilu i sadr­fa.iu itd.

Mora se svalkako imati u vidu ,da nikada rani.ie na§a. filozofij a n�ie �la neke

.ial:e i Ziv}.ie odieke u svetu. a niie ni. imala Cime. i er io.i ie nedootaiala autohtcmost, socijalna osnova i znaCiajni.ia teoriislravrednost. Danas .ie ona dovol.ino ooznata u svetu Ctemu j e dosta doorineo i tasopis Praxis svoj im medunarodnim izdanjem), ct.a bi se i drtl.Stvo Ciii i e ona izraz (viSe

ili manje adekvatan) moralo s oafn.iom od.nositi prema n.io.i . Njenu vrednost su uvideli i oriznali mnoJ?:i savremen!ici. Ona je !;)riJv:ulk:l'a IP3Z?tu ta.lwih misli'laca kavSto su : H. MaI'Wllze. E. From,. L. Goldman, K. Ak!selos. H. Parsons. ili Pak B. M. Ked­rov i d.ru;ti si:>v.ietski ::liiloziofi. Narav.no, svi

oni mogu hnaU pared reci oriz:nan.h i kri­tici.{e primed.be o nioi. kao i mi samL Sto .ie sasvim razwnljivo. poSto ie .i edna od.bitnih funlkoi.ia filozofije samokritiika ikritika svo� sveta radi, SaJi:ledavan.ia ,i odva.ian.ia vrednosti od .nevrednosti. Pre­ma tome. niie ngt.3. neobiCtlo ako se da.to.i filozofiii mogu stavl.iati mno.eeobro.inl pri­govori, StaviSe. oni su pofel.ini. ut.oliko vi�e ukoliko su zasnovanOi i dobronamerni.ii. da bi ona bl'Ze prevl:adala svo.ie iSlabosti i mo.e:la naoredovati. A to oredst.avlia bitni interes.

Ponekad se moZe s-teci utli.sak da ona za­nemani.ie svo.iu (marksistiaku) teord.isku osnovu. bez ;koie bi se lako mogla oretvo­riti u eklekti.l-:kiu filozofi.iu. BuduCi c1a je ta teori.iska osnova bi1a nesistemati�na na svcme iz:voru. nastaie iluziia da .ie siste­matrl.fuost neootrebna i otuda l:esto u na­fo.i :Oilozoflii nema dovolino POOtovan 1a za ta.i osnov.ni orincio n.auke uopSte. Na.orotiv. kao da ima i odbo.inosti orema naukama i

naubnosti u i ednom delu na.Se filozo!lle.To ie delimiOl'l.o rezultat neadekva.tnog su­protstavlja.noa pozrlti:vizmu ·i apologij1. Ta­kav stav. medutim. povlaCi z.a sobom i

druge mane. Ne tako retiko. usled nedo­voljne vezanosti i interesa za oosebne nau­ke. os8Ca se nedostatak u r.az.radenoi nauC­noi a1rgµmentacii i. nedovolina naul:'lla O'P­remljenost i erudicija. Tendencija da se fHoz:ofi.ia stro.rro razgranici od nauka ortl.li­bno ie izrazit3. Ali to se mofe osvetitri. sa­moj filozofi.ii . Ni.ie slufa.ino to Sta u naOO.i filozofi.ii skoro i nema oo,se!ni.iih s-!intetiC­kih oo'.{uliaja. nema dovol.lno naioo11a za . izJn'adivaniem teor.i.isk.ih modela i -nauOnih konstruk.ci.ia ol)Stiieg znaCa.i,a. Med:utim, u ni o.i se mogu uOCiti znaCaine nedosledno­sti. a ponekad i bitke oko reci. Zato j e ooravde,�o oCek.ivati izvestan oreot'.O'et . u tom 002ledu na oodruCiu filozofske . de­latinosti.

Iz sadaSil.ie perspektive mo.e:lo bi se · lkon­statovuti da ie i edan oeJ'liod u razvitku na­Se fi1ozofi.ie zavrSen. u U9koi vezi sa celo­kuonim kretainiem naSeg druStva. Jer oro­blemi i dileme naSeg dru§.tva bilii su ,ored­met filozofskih rasorava i diial�a i ovo ie uticnlo na nal:in n.iihovog raz.res.3vania.A vrline i mane nase filozofi.ie. ukoliko je ona autenti�nia. ima.iu svo.i osnov � izvor

u orvom redu u vrlinama i manama naSeg druStva. Zato sa izvesnoSCu mo:Zemo OCe­kivati u slede6em oeriodu smirenUi. te­mehni.ii i solidnii.i rad ·na bazi dosadaSn.iih oost:1.!0mtih rezultata i koliiko-tolii1<o ostva­reno� iedinstva u naCinu oristuoania filo­zofskoj i ooStedruAtvenoj oroblematici.

5